Буљук-баша Мујо на Малти (Травник) 0001    Вино пију до два побратима 0002    На Кладуши у каменој кули: 0003    Једно главом буљук-баша Мујо, 0004    Друго побро Бабић Хусеине. 0005    Пију вино, еглен заметнули 0006    О јунаштву и о дјевојкама. 0007    Бабић Хусо Мују говорио: 0008    „Побратиме буљук-баша Мујо, 0009    Што с’ не жениш, слатки побратиме?” 0010    Њему Мујо тихо проговара: 0011    „Побратиме, Бабић Хусеине, 0012    И ја знадем, слатки побратиме, 0013    Да с’ у мене брци процватили. 0014    Гдје ја нађем за себе дјевојку, 0015    Ондје за ме нема пријатеља: 0016    С отог остах неожењен, побро.” 0017    Њему Бабић приче говорити: 0018    „Побратиме, буљук-баша Мујо, 0019    Ако чеш ме послушати, Мујо, 0020    Ја ти знадем за красну дјевојку, 0021    Знадем за те срцем пријатеља: 0022    То је Злате Глинић Осман аге, 0023    А ага је срцем пријатељу. 0024    И ја јесам цури муштерија, 0025    Вен хајдемо кули Осман аге, 0026    Да видимо кићену дјевојку. 0027    Ак’ вољедне тебе нег’ менека, 0028    Ја ћу бити кумом код дјевојке, 0029    Потрошићу двјеста маџарија.” 0030    А кад чуо буљук-баша Мујо, 0031    Он говори Бабић Хусеину: 0032    „Хајдмо, пробро, кули од камена, 0033    Да видимо кићену дјевојку. 0034    Ак’ вољедне тебе нег’ менека, 0035    Бићу и ја кумом код дјевојке; 0036    Потрошићу триста перуклија.” 0037    То рекоше, на ноге скочише, 0038    Опремише ате у подруму, 0039    Изведоше под камену кулу 0040    Обојица коње узјахаше 0041    Од Кладуше испод Алатуше, 0042    Испод гаја Огрешевић Ала. 0043    Глину воду на бродовим’ прешли, 0044    Управише кули Глинић аге. 0045    Кад се близу кули прикучили, 0046    У њој сједи Глинић Осман ага, 0047    Виш њег стоји кићена дјевојка, 0048    А дјевојка тихо проговара: 0049    „Ето бабо, двају коњаника!” 0050    Кад је ага оба угледао, 0051    Он говори својој кћери Злати: 0052    „Кћери Злато, из очију виду, 0053    Оно с’, кћери, твоји загледачи, 0054    Оно јесу оба побратима. 0055    Штоно јаше, кћери, на ђогату, 0056    Оно јесте буљук-баша Мујо; 0057    Што за њиме јаше на алату, 0058    Оно јесте Бабић Хусеине”. 0059    У том момци под камену кулу. 0060    Дочека их Глинић Осман ага, 0061    Мујо њему турски селам викну, 0062    Њима ага хош-ђелдију даје, 0063    Па рекоше, да су здраво били. 0064    Мало вр’јеме за дуго не било, 0065    У одаји полетјеше врата, 0066    А на врата кићена дјевојка 0067    Носи кахву на табаку златну, 0068    Замедена па зашећерена; 0069    Слатка кахва, љепши кахвеџија. 0070    А говори Бабић Хусеине: 0071    „Чујеш ага, Глинић Осман ага 0072    Ми ти јесмо оба побратима, 0073    Па смо чули за твоју дјевојку, 0074    Да ј’ у тебе на наму дјевојка, 0075    А ми јесмо оба муштерије.” 0076    Хусо цури тихо проговара; 0077    „Л’јепа Злате Глинић Осман аге, 0078    Видиш Злате, буљук-баше Муја, 0079    Мала има, па ирада свога, 0080    А јунак је нада све јунаке, 0081    Добру има на Кладуши кулу, 0082    А теби је Мујо муштерија; 0083    У менека нигдје ништа нема, 0084    У наруч сам нашо одијело. 0085    Ако волиш њега нег’ менека, 0086    Ја ћу бити куме код дјевојке, 0087    Потрошићу двјеста маџарија.” 0088    И Мујо јој тако говорио. 0089    Кад је чула кићена дјевојка, 0090    Диже главу, Хусу говорила: 0091    „Добро знадем, буљук-башу Муја, 0092    Мујо има мала и ирада, 0093    Има добру на Кладуши кулу, 0094    А јунак је нада све јунаке. 0095    Што ми лажеш, Бабић Хусеине, 0096    Да у тебе нигдје ништа нема? 0097    Добар имаш чардак на Крбави, 0098    А алата јашеш владикина, 0099    Што си њега руком уморио, 0100    Испод њега измако алата. 0101    Вен хвала вам на вашем ићраму; 0102    И ја знадем за бољу дјевојку, 0103    И љепша је и виша од мене. 0104    Кад хвалите да сте ви јунаци, 0105    Ниско цура у проклетој Малти, 0106    Л’јепа Ана малтарскога бана; 0107    Који сиђе у проклету Малту, 0108    Па изнесе банову дјевојку, 0109    Бићу њему љуба уз кољено.” 0110    А кад чула оба побратима, 0111    Обојица на ноге скочише 0112    И под кулом коње појахаше. 0113    Откренуше од камене куле 0114    До чардака Новић Јусуф аге. 0115    Кад чардаку близу прикучили, 0116    Угледо их ага са пенџера; 0117    Пред њих ага под чардак изиђе. 0118    Добро их је ага дочекао 0119    На селаму и на хош-ђелдији, 0120    Тудје момци коња одјахаше, 0121    Уведе их у чардак дрвени. 0122    Кад на чардак оба побратима, 0123    Мујо мучи, ништа не говори; 0124    А говори Новић Јусуф ага: 0125    „Гдје сте били, оба побратима, 0126    Да ви н’јесте кули саходили, 0127    Б’јелој кули Глинић Осман аге? 0128    Је л’ вас цура резил учинила, 0129    Л’јепа Злата Глинић Осман аге?” — 0130    „Јесмо, ага, кули саходили, 0131    Па нас Злате у Малту опреми,” 0132    А кад чуо Новић Јусуф ага, 0133    Пред њих баци катанско од’јело. 0134    Говорио буљук-баша Мујо: 0135    „Чујеш ага, Новић Јусуф ага, 0136    Не знам краја, на којем је Малта.” 0137    А говори Бабић Хусеине: 0138    „Побратиме, буљук-баша Мујо, 0139    Што говориш, од тог’ фајде нема, 0140    Ваља ићи у Малту проклету.” 0141    Кад је чуо буљук-баша Мујо, 0142    Они себе тебдил учинише, 0143    Па под кулом коње појахаше. 0144    Окренуше оба од чардака, 0145    Све путују мору у шкуљеве; 0146    Кад су мору на обалу сишли 0147    Онда рече Бабић Хусеине: 0148    „Побратиме буљук-баша Мујо, 0149    Ти окрећи, куд је теби драго.” 0150    Обојица туј се растадоше: 0151    Оде Мујо уз обалу мору, 0152    Мујо тежи у шкуљеве мору 0153    Б’јелој кули Петра Миљковића; 0154    Хусо оде низ обалу мору. 0155    Касно Мујо у шкуљеве сиђе 0156    Б’јелој кули Петра Миљковића 0157    Мујо викну под каменом кулом: 0158    „Побратиме, Петре Миљковићу, 0159    Јеси л’ дома у каменој кули?” 0160    То не чује Петре Миљковићу, 0161    Вен му чује љуба са оџака; 0162    Вјерна љуба тихо проговара: 0163    „Господине, Петре Миљковићу, 0164    Неко тебе испод куле виче, 0165    Канда ти је Богом побратиме, 0166    Са Кладуше буљук-баша Мујо.” 0167    Диже главу Петре Миљковићу, 0168    Па је љубу плеском ударио: 0169    „Што ми ноћас ране повријеђаш, 0170    Што спомињеш буљук-башу Муја; 0171    Ево има три пуне године, 0172    Како мени побратима нема.” 0173    Опет Мујо испод куле виче. 0174    А кад чуо Петре Миљковићу, 0175    Он полети низ камену кулу; 0176    Кад угледа побратима свога, 0177    Прама њему раскрилио руке. 0178    Гдје с’ састали, ту се загрлили, 0179    За јуначко упиташе здравље. 0180    Уведе га у камену кулу, 0181    Па пред Муја трмпез поставио. 0182    Петар пије, као да прољева, 0183    Мучи Мујо, ништа не говори. 0184    Говори му Петре Миљковићу: 0185    „Побратиме, буљук-баша Мујо, 0186    Што не пијеш, слатки побратиме? 0187    Кад си годјер мени доходио, 0188    Вав’јек пио шенли и весело, 0189    А сад мучиш, ништа не говориш.” 0190    Онда Мујо Петру говорио: 0191    „Побратиме Петре Миљковићу, 0192    Ти не знадеш драги побратиме, 0193    Мене цура резил учинила, 0194    Л’јепа Злата Глинић Осман аге, 0195    Па сам пошо у Малту проклету; 0196    А ја не знам, на којем је крају, 0197    Јер јој никад силазио н’јесам; 0198    Ево муке и невоље тешке 0199    Порад Малте, проклете паланке.” 0200    А говори Петре Миљковићу: 0201    „Побратиме, буљук-баша Мујо, 0202    Бахта нема венда у тебека; 0203    Ево има три пуне године, 0204    Што ја градим ђемију под кулом, 0205    У њу мећем робу свакојаку, 0206    А с’јутра ћу покрећат ђемију, 0207    Окрећем је у Малту проклету. 0208    Ја ћу тебе у Малту превести, 0209    Чекаћу те мјесец и годину, 0210    Док се вратиш из Малте проклете.” 0211    Кад то чуо буљук-баша Мујо, 0212    Мујо пије, као да прољева, 0213    Пије пиво шенли и весело. 0214    Ноћ ноћили, рано подранили, 0215    Па се спрема Петре Миљковићу, 0216    Опреми се буљук-баша Мујо; 0217    Па сједоше оба у ђемију, 0218    Окренуше преко мора сињег’, 0219    Све дан по дан, а конак по конак, 0220    Па ђемију крају притурили 0221    До под Малту четири сахата. 0222    Из ђенрије изведе ђогата, 0223    А Петар му тихо говорио: 0224    „Побратиме, буљук-баша Мујо, 0225    До на гору два пуна сахата; 0226    На гори је чардак од дрвета, 0227    У чардаку Голуб харамбаша. 0228    Кад ти побро натјераш ђогата 0229    Познаће те Голуб харамбаша, 0230    Викнуће те по имену, побро. 0231    Ти се хвати руком у џепове 0232    Даруј, побро, Голуб харамбашу 0233    Сербез хајде у Малту проклету.” 0234    Оде Мујо у Малту проклету. 0235    Кад избио горе на раскршће, 0236    Крај чардака Голуб харамбаше, 0237    Њега Голуб из чардака викну: 0238    „Стан’ Турчине,буљук-баша Мујо, 0239    Ево има дванаест година, 0240    Како чувам чардак у планини 0241    Све од тебе и ђогата твога.” 0242    Кад је Мујо разумио р’јечи, 0243    Он говори Голуб харамбаши: 0244    „Не будали, Голуб харамбаша, 0245    Мујо т’ никад до чардака не ће.” 0246    Па отишће руку у џепове 0247    И дарова друштво Голубово: 0248    Сваком другу по три маџарије, 0249    А Голубу двадес’т и четири. 0250    Говорио Голуб харамбаша: 0251    „Да си главом буљук-баша Мујо, 0252    Сербез хајде у Малту проклету.” 0253    Мујо оде путем низ планину. 0254    Када Мујо до у Малту сиђе, 0255    Низа Малту управио ђога, 0256    Па под кулу малтарскога бана. 0257    На големо чудо ударио, 0258    У авлији под каменом кулом 0259    У авлији толе поставили. 0260    Сва авлија бутун популата, 0261    Јер су просци укит’ли дјевојку, 0262    Просе Ану малтарскога бана; 0263    Јандај сила добрих капетана! 0264    Ни томе се није зачудио, 0265    Вен угледа буљук-баша Мујо: 0266    Вода с’ алат Бабић Хусеина 0267    Под калканом и под кубурама. 0268    Хусо сједи бану уз кољено 0269    И пред Хусом тола постављена, 0270    А до њег су сва три капетана, 0271    Пред сваким је од злата јабука; 0272    И пред Хусом од злата јабука. 0273    Онда Мујо одсједе ђогата, 0274    Па им Мујо бож’ју помоћ викну. 0275    Њему Хусо помоћ прихватио, 0276    Диже главу, па се поздравио: 0277    „Да си здраво, Петре генерале, 0278    Са Жегара од доњих котара.” — 0279    „Здраво јесам од Оточца бане.” 0280    И пред њега толу поставише. 0281    Мујо сједе хладао пити вино, 0282    Мујо метну од злата јабуку. 0283    Онда бане из свег’ грла викну: 0284    „О Анице, моја јединице, 0285    Ходи спани под камену кулу.” 0286    Мало вр’јеме за дуго не било, 0287    Стаде шкрипа дибе и кадифе, 0288    Ана спаде под камену кулу, 0289    Три пута се ћаћи поклонила; 0290    Њојзи ћаћа тихо проговара: 0291    „О Анице, моја јединице, 0292    Већ су мени просци додијали, 0293    Вен јабуку бирај у авлији.” 0294    Када цура оком погледала, 0295    По столицам’ јабуке од злата, 0296    Па се цура у пасу повила, 0297    Јабук’ узе Бабић Хусеина, 0298    Па је себи у њедра савила. 0299    Врло мило буљук-баши Мују. 0300    Оде цура у камену кулу, 0301    А авлији канат одскочио, 0302    А ускочи са мора трговче 0303    И подвикну малтарскога бана: 0304    „Зло ти пио, од Малтије бане, 0305    Зар не знадеш под каменом кулом, 0306    Ко ти сједи, бане, уз кољено? 0307    Са Крбаве Бабић Хусеине; 0308    Таке змије међу Турцим’ нема.” 0309    Кад то чуо буљук-баша Мујо, 0310    Он попаде бана малтарскога, 0311    С њим побјеже у камену кулу. 0312    А да видиш Бабић Хусеина, 0313    Хусо скаче испод камен-куле, 0314    У руци му голотрба ћорда; 0315    У авлији гадар учинио: 0316    Он погуби сва три капетана. 0317    Скочи Мујо из камене куле, 0318    А повика од Малтије бане: 0319    „Господине, Петре генерале, 0320    Ухвати ми Бабић Хусеина!” 0321    А кад чуо буљук-баша Мујо, 0322    Мујо турски Хусу проговара: 0323    „Предај с’ побро, Бабић Хусеине!” 0324    Па полетје буљук-баша Мујо, 0325    Хватише се у плећа јуначка, 0326    Носају се под каменом кулом; 0327    Обори га буљук-баша Мујо, 0328    Па он Хусу савезао руке, 0329    Поведе га у камену кулу. 0330    А ускочи од мора трговче: 0331    „Дај ми продај сужња у авлији.” 0332    А повика од Малтије бане: 0333    „Продај змију, Бабић Хусеина.” 0334    Онда Мујо у авлији виче: 0335    „Ови сужањ триста маџарија.” 0336    Па му даде Хуса и алата. 0337    Влашче води Бабић Хусеина, 0338    Мујо бану у кулу униђе. 0339    Мучи бане, ништа не говори, 0340    Јер он жали сва три капетана. 0341    Па је Мују трмпез поставио, 0342    Мујо пије у каменој кули. 0343    Ноћили су, рано подранили, 0344    Онда бане Мују говорио: 0345    „Чувај мени од камена кулу.” 0346    Па он узе хрте и загаре, 0347    Лов ловити у зелену лугу; 0348    Осто Мујо у каменој кули. 0349    У одаји полетјеше врата, 0350    А на врата банова дјевојка, 0351    Па говори кићена дјевојка: 0352    „Што ухвати Бабић Хусеина? 0353    Каква Хусо има побратима, 0354    Са Кладуше буљук-башу Муја, 0355    Зајам ће ти зајмом повратити.” 0356    Онда Мујо кад разумје р’јечи, 0357    Мујо њојзи по истини каже: 0358    „Ја сам главом буљук-баша Мујо.” 0359    Кад то чула прикладна дјевојка, 0360    Она Мују тихо проговара: 0361    „Хајд’ се, Мујо, опремај у кули.” 0362    А цура се у кулу поврати, 0363    Па се спрема у каменој кули. 0364    Мујо сиђе, изведе ђогата, 0365    Па посједе ђога у авлији, 0366    А дјевојку за се на ђогата; 0367    Загрну је мрком кабаницом, 0368    Па побјеже из камене куле. 0369    Мујо бјежи на ђогату своме 0370    До чардака Голуб харамбаше, 0371    А испаде Голуб харамбаша; 0372    Добро га је Мујо даровао. 0373    Па он спаде мору на обалу, 0374    Њега чека Петар код обале, 0375    Па униде Мујо у ђемију. 0376    Ленгер диже Петре Миљковићу, 0377    Све он бјежи преко сињег мора. 0378    У ђемији побратима нађе, 0379    Побратима Бабић Хусеина. 0380    Виш ђемија у шкуљеве дође 0381    Б’јелој кули Петра Миљковића. 0382    Кад се тамна ноћца ухватила, 0383    Петар б’јелу кулу оставио, 0384    А поведе бјелогрлу љубу. 0385    Што је имо мала готовога, 0386    Све понесе Петар Миљковићу 0387    Оде Петар с Мујом на Кладушу; 0388    Све путују Глини на бродове. 0389    Кад се бјаху Глини прикучили, 0390    Мујо носи од Малте дјевојку, 0391    Бабић иде на алату своме. 0392    Њиха гледа Злата са пенџера, 0393    Па говори своме родитељу: 0394    „Слатки бабо, Глинић Осман ага, 0395    Мујо носи банову дјевојку, 0396    Бит’ му нећу љуба код кољена.” 0397    А говори Глинић Осман ага: 0398    „Хајде спани под камену кулу, 0399    Па под Мујом ухвати ђогата, 0400    Па ћеш рећи буљук-баши Мују: 0401    „ „Јеси ли се брате уморио?” ” — 0402    Цура спаде под камену кулу. 0403    У том Мујо натјера ђогата, 0404    Даде Ану Бабић Хусеину. 0405    Мујо Злати тихо проговара: 0406    „Ја ти, Злато, муштерија н’јесам.” 0407    Па окрену кули на Кладушу 0408    Својим побром, Петром Миљковићем. 0409    Када Мујо на Кладушу дође, 0410    Петру б’јелу начинио кулу: 0411    Оста Петар зав’јек на Кладуши.